Песник
Матија Бећковић је рођен 1939. године у Сенти. Почетком
децембра 1956. године
у његов живот улази плавокоса девојка, ученица петог разреда,
његова прва љубав, и прва љубавна песма, и прва
књига, и доживотна сапутница, и мајка његове деце. Упознаје Веру Павладољску на ваљевском корзоу,
"у Карађорђевој улици, између Поште и Суда". Веру Павладољску ће оженити 1964. године и
с њом добити близанке Ољу и Људмилу. (на фотографији су Вера и Матија са девојчицама)
ВЕРА
ПАВЛАДОЉСКА
Лукавица је хтела да ме надлукави
Пунио се месец у августу као
локва
Испаљиване пуне дуге преко језера
и глава
На радилиштима у рудницима
боксита
Убеђивао сам непознате људе
У твоје име
Вера Павладољска
Грешиле су пијане птице у
простору
Препелица је кљуном горе окретала
Свест је мрчала међу литицама
Гоњен точилима кршима и губом
До грла у живом блату мислио сам
Колико си ме волела
Вера Павладољска
Мрак је у мраку сјао као животиња
Гром у ланцима чамио за брдима
Молио сам за слух физичких
радника
Дивио се њиховом суровом апетиту
Заклињао једног глувонемог
младића
Да изговори твоје име
Вера Павладољска
Цео дан у небу изгорео месец
Под лажним именом лечи свој пепео
У мрцави међу двојницима
Док музика снег у уши убацује
Клео сам се у обе руке нарочито
десну
Да те нисам волео
Вера Павладољска
Удварао се непознатој девојци
У кањону Таре код Колашина
Говорио истине на свим језицима
Жарио и палио да их поверује
Док је ћутала сећао сам се
Да си ми најкрупније лажи
веровала
Вера Павладољска
Певао је славуј са грлом грлице
Све на свету ме на те подсећало
Хвалио сам се да си луда за мном
Цела плажа да ти се узалуд удвара
Како те терам да идеш из главе
И како нећеш
Вера Павладољска
Куло црног жара под слепим очима
Заразна звезда све и свашта сажди
Док ми се падобран није отварао
И кад сам у завичајне бездане
падао
Причали су да те зовем из свег
гласа
Ал нисам признавао
Вера Павладољска
Ронио у најдубље бежао у горе
Да те гласно зовем да нико не
чује
Био сујеверан - питао пролазнике
Како твоје лице замишљају
Чезнуо да цео дан пролазиш крај
мене
Па да се не окренем
Вера Павладољска
На љубавној промаји између две
звезде
Невидљиви ухода има нешто против
Жеђ за ракијом је слична
фантазији
У теретном камиону који јури
снегу усред лета
Биле су две усне неписмених жена
По угледу на твоје
Вера Павладољска
По невремену сам ловио на руке
Међ златних меридијана у води
Описивао очи једне жене месец
дана
У возовима без реда многе
сапутнице у пролазу
Убедио да су ми све што имам у
животу
Мислећи на тебе
Вера Павладољска
Пита за мене метак луталица
Сада ме погрешно тражи око земље
Вучен тајним магнетом мог чела
Напија месец да прокаже где сам
Злоставља мора куша ваздух и
подмићује
Ти ћеш ме издати
Вера Павладољска
Траје монотона биографија сунца
Све сијалице горе усред дана
Словослагачи су срећни док ову
песму слажу
Ваздух не схвата да сам себе
бомбардује
Један од влашића склон је
пороцима
И једни и други ветрови те
оговарају
Неколико држава тврди да си њина
Ти си на своје име љубоморна
Каблограми се у дубокој води
кваре
Нико не зна где су слова твог
имена
У мртвим и лажним језицима у
погрешним
нагласцима
У рукопису звезда по некој самој
води
Ко ће ухватити сјај самогласника
Које птица кука
Вера Павладољска
После тешке и неизлечиве болести у
Београду је преминула песникова прва љубав Вера Павладољска. Сахрањена је на
Новом гробљу 2. марта 1998. године. Августа идуће године Матија је говорио стихове
своје нове поеме "Кад дођеш у било који град":
...
Кад дођеш у било који град
А у било који град
се долази врло касно
Кад дођеш врло касно
у било који град
Ако тај град
случајно буде Ваљево
Где сам и ја дошао
Доћи ћеш путем
којим си морао доћи
Који пре тебе није постојао
Него се с тобом родио
Да идеш својим путем
И сретнеш ону
коју мораш срести
На путу којим мораш ићи
Која је била твој живот
И пре него што си је срео
И знаш да постоји
И она и град
у који си дошао.
...
